. Tri dela User Story-ja

 

1. Tri dela User Story-ja

• Value statement (ko–šta–zašto)

  • Forma: Kao [korisnički tip] želim [funkcionalnost] kako bih [poslovni razlog/korist].

  • “Ko” mora biti jasno definisan korisnik (ne “end user”, već precizno: npr. “istraživački bibliotekar”).

  • “Šta” mora biti opisana funkcionalnost u poslovnim terminima, ne tehnički (npr. “pristupiti nalogu”, a ne “ulogovati se”).

  • “Zašto” je suština – poslovna vrednost, razlog zašto je funkcionalnost potrebna (npr. “proverim obaveštenja”, “dodelim zadatke”).

• Assumptions (pretpostavke)

  • Granice i ograničenja rešenja.

  • Beleže sekundarne koristi, detalje o vrednosti, kontekst.

  • Standardi, arhitekture, uticaji (npr. “pretraga treba da radi kao Google”).

  • Uzimaju u obzir zavisnosti od drugih komponenti i ograničenja.

  • Ne ponavljaju ono što je već u “Definition of Done”.

• Acceptance Criteria (kriterijumi prihvata)

  • Lista test slučajeva/scenarija koje rešenje mora da ispuni.

  • Ne ponavljaju value statement – fokusirani su na testiranje.

  • Obuhvataju primarne use-case-ove, performanse, sigurnost i druge nefunkcionalne zahteve.

  • Što detaljniji, to bolji – uklanja dvosmislenosti.

  • Moraju biti nezavisni od drugih user story-ja.

2. Definition of Done – “skriveni četvrti deo”

• Standardni procesni zahtevi za zatvaranje story-ja (odobrenja, dokumentacija, prototip, integracija, izveštavanje…).

• Omogućava modularizaciju i osigurava kvalitet i održivost.

👉 Dakle, kompletan User Story = Value Statement + Assumptions + Acceptance Criteria (+ Definition of Done u pozadini).