Ravnoteza je osnovni princip dizajna u arhitekturi
Vizueleni balans je istovetan fizickom balansu.
To znaci ista tezina, ista udaljenost od centra koji se zove osa. Ovakva vrsta ravnoteze u arhitekturi se zove simetrija. Simetrije deluje kao slika u ogledalu oko zamisljene ose.
Sa druge strane imamo asimetriju, razlicite tezine, na razlicitoj udaljenosti od ose.
Da bi uspostavili razvnotezu, analogno fizickoj ravnotezi, moramo pomeriti tezi objekat blize centru.
Na isti nacin dva vizuelna elementa koji nisu u ravnotezi postavljamo u arhitekturi. Asimetrija je je nacin da postignemo vizuelnu ravnotezu izmedju elemenata koji nemaju istu vizuelnu tezinu.
Koristeci sekundarne principe, udaljenost od centra, koristeci boje, tekturu i oblike mozemo postici ravnotezu. Simetrija i asimetrija se stalno koriste, iako obe postizu razvnotezu , na psiholoskom planu imaju razlicit efekat.
Simetrija je kao slika u ogledalu, i daje utisak solidne i stabilne kompozicije, daje utisak moci i stabilnosti.
Sa druge strane asimetrija ostavlja utisak nestabilne ravnoteze, stvara utisak tenzije, koji element ce prevagnuti, i ta tenzija u stvari daje osecaj kretanja u kompoziciji. Asimetrija stvara utisak pokreta, dinamike i dramatike u kompoziciji.
Pored simetrije i asimetrije postoji jos i radijalna simetrija.
Tu su svi elementi na podjenakoj udaljenosti od centra, koje je snazan fokus.
I naravno postoji nesto sto zovemo mozaik simetrija, tu su vizuleni elementi tako rasporedjeni da cine hijerarhiju.
Ovo stvara osecaj uredjenog haosa i ne koristi mnogo cesto.