.png)
sta je Waterfall (Vodopad) model?
Tradicionalni pristup upravljanju projektima.
Projekt se odvija linearnim tokom – faza po faza: analiza → dizajn → implementacija → testiranje → isporuka.
Primer: u građevinarstvu – ne možeš izgraditi sprat dok temelji nisu gotovi. Sve mora da ide redom, bez promene.
Zašto Waterfall ne funkcioniše dobro u softveru?Softver se razvija u dinamičnom okruženju – korisnici često menjaju zahteve.Potrebna je brza isporuka delova proizvoda, stalno testiranje i fleksibilnost.
Kod Waterfall modela, ako se napravi greška na početku, često se vidi tek na kraju – što je skupo i sporo za ispravku.
Šta je Agile metodologija?
Agile je fleksibilan i iterativan pristup – projekt se razvija u malim delovima (iteracijama) koje se brzo testiraju i isporučuju korisnicima.
Omogućava česte izmene i brzu reakciju na potrebe tržišta.
Cilj: brzo isporučiti vrednost korisnicima, čak i ako proizvod nije još kompletan.
Šta je Scrum?
Scrum je najpopularniji Agile okvir (framework).
Ima jasno definisane uloge (kao što su Scrum Master, Product Owner, tim) i rituale (kao što su dnevni sastanci, Sprint planiranje, retrospektive).
Radi se u Sprintovima – vremenskim jedinicama od 1 do 4 nedelje gde se planira, pravi i isporučuje funkcionalan deo proizvoda.
Šta je Agile kouč?Agile kouč (coach) nije neko ko samo zna procese, već pomogne timovima i organizacijama da bolje sarađuju, komuniciraju i razvijaju timsku kulturu.Zato se u edukaciji Agile koučeva više uči o ljudima i komunikaciji, nego o samoj proceduri.
Zašto je upravljanje ljudima važno?Jer se veruje da projekti uspevaju ili propadaju zbog ljudi, ne zbog alata ili metoda.
Ako tim zna kako da sarađuje, brzo rešava probleme i uči iz grešaka – biće uspešan čak i sa minimalnim procesima.
Počećemo sa izgradnjom osnovnog razumevanja Waterfall (vodopadnog) i Agile (agilnog) pristupa, i razjasnićemo zašto je bilo potrebno da se uvede jedan standard kao što je Agile.
Zašto Agile?Neko veoma pametan je jednom rekao:
"Potreba za rešenjem fokusiranim na korisnika prevazišla je potrebu za sistemski centričnom kulturom."
I to zaista ima smisla kada se malo bolje razmisli.
Do pre nekoliko godina, sve tehnološke solucije su se pravile sa fokusom na sistem – dakle: stabilnost, infrastruktura, tehnologija, bez obzira kako to korisniku izgleda.
Danas, sve solucije se prave sa fokusom na korisnika – kako da mu se olakša život, kako da mu se ponudi vrednost odmah, kako da bude zadovoljan.
Uvod u Waterfall (vodopadni model)To nas dovodi do objašnjenja Waterfall modela.
Waterfall je model u kome se aktivnosti u projektu raspoređuju u linearne, uzastopne faze – svaka faza zavisi od rezultata prethodne i vezana je za određenu specijalizaciju zadataka.
Na primer:
Prvo se prikupljaju svi zahtevi,
Zatim se pravi dizajn,
Onda se implementira,
Nakon toga se testira,
I tek na kraju se isporučuje korisniku.
Ako se napravi greška u fazi 1, ona se često ne uoči sve do faze 4 ili 5 – što može biti skupo i sporo za popravku.
Zamisli sledeći scenario:
Imaš projekat koji traje 10 meseci.
Već je prošlo 6 meseci, i ostaju još 4 meseca do završetka.
U tom trenutku pojavi se važan zahtev za izmenom (npr. klijent želi dodatnu funkcionalnost ili drugačiji pristup).
Šta se dešava u Waterfall modelu kad dođe do promene?
Projekat se mora vratiti na prvu fazu – razumevanje zahteva
→ Tu se razmatra nova promena i sagledava kako ona utiče na ceo sistem.
Kada se sve razume, prelazi se u fazу planiranja→ Tada tim pravi plan kako i kada da se ta izmena izvede.
Ali, dok se sve to desi, prođu još dva meseca samo na razumevanje i planiranje.
Na kraju se zaključi da će izmena tražiti još 4 dodatna meseca rada.
Šta to znači za ceo projekat?
Prvobitni rok: 10 meseci
2 meseca analiza i planiranje izmene
4 meseca za samu promenu
➡ Ukupno: 16 meseci — projekt se značajno produžio.
Šta je problem sa Waterfall modelom u ovom slučaju?
Rad stoji dok se ne završe sve faze — nema paralelnog rada.
Isporuka vrednosti korisniku se odlaže — korisnik čeka mesecima da vidi bilo kakav rezultat.
Svaka nova promena traži da se ceo proces "resetuje".
Projekti često prekorače budžet i rok, a korisnik i dalje ne vidi rezultate mesecima.
Zaključak:
Zato Waterfall model nije idealan za softverske projekte – gde se stvari brzo menjaju, i gde je važno stalno isporučivati male, korisne delove, i prilagođavati se u hodu.
Agile je tu efikasniji jer omogućava da se:
radi u malim iteracijama (npr. na svake 2 nedelje),
odmah testira i isporuči,
promena prihvati u narednom ciklusu bez blokiranja celog projekta.
Comments