Norman Foster: Arhitektura između tehnologije i prirode
„Moja potraga je za holističkim pristupom koji postiže ravnotežu sa prirodom.“ – Norman Foster
Britanski arhitekta Norman Foster (rođen 1935. u Mančesteru) jedan je od najuticajnijih stvaralaca savremene arhitekture. Dobitnik Pritzkerove nagrade 1999. godine, Foster je poznat po vizionarskim projektima koji oblikuju gradove i teritorije širom sveta: od Milenijumskog mosta u Londonu, preko viadukta Millau u Francuskoj, do sedišta kompanije Apple u Kaliforniji. Njegovo ime neraskidivo je povezano sa pojmom „visokotehnološke arhitekture“, iako sam Foster insistira da je u središtu njegovog rada mnogo šira, sistemska vizija koja spaja prirodu, tehnologiju i društvo.
Arhitektura kao sistem
Foster arhitekturu vidi kao mrežu odnosa – između ljudi, prirodnog okruženja i tehnoloških inovacija. Njegova filozofija podseća na teoriju sistema: svaka odluka utiče na mnoštvo drugih faktora. Kao što pilot jedrilice reaguje na strujanja vazduha, arhitekta mora biti svestan međusobnog delovanja elemenata u prostoru. „Ako promenite spoljni omotač zgrade i pustite više svetla unutra, to ima implikacije na sve ostale aspekte,“ objašnjava Foster.
Efemeralizacija i održivost
Pod snažnim uticajem Buckminstera Fullera, Foster koristi pojam efemeralizacija – ideju da strukture i tehničke instalacije postanu integrisani i gotovo nevidljivi u arhitekturi. Cilj je stvoriti zgradu koja „diše“, koja je zdrava i energetski efikasna. Na taj način, tehnologija prestaje da bude samo vizuelni spektakl, već postaje sredstvo za ostvarivanje društvenih i ekoloških ciljeva.
Uloga arhitekte kao pilota
Za Fostera, arhitekta nije samo dizajner forme. On je „pilot projekta“, koordinator različitih disciplina koji usmerava kompleksan proces ka zajedničkom cilju. To ga, kako kaže, ne udaljava od kreativnosti – naprotiv, omogućava mu veću kontrolu i slobodu u stvaranju održivih rešenja.
Retrospektiva u Centru Pompidou
Velika retrospektiva posvećena Normanu Fosteru u Centru Pompidou u Parizu (2023) prikazala je više od 130 projekata, od crteža i maketa do prototipova i multimedijalnih materijala. Izložba je osvetlila njegovu sposobnost da spoji umetnost, inženjerstvo i arhitekturu, uz stalnu potragu za harmonijom između tehnologije i prirode.
Zaključak
U eri klimatskih promena i sve veće urbanizacije, Fosterova poruka deluje aktuelnije nego ikada: arhitektura mora biti u službi života, prirode i zajednice. Njegova dela nas podsećaju da inovacija i održivost nisu suprotnosti, već dva lica istog procesa – procesa u kojem arhitektura postaje produžetak prirodnog sistema.
Comments