Mozak – najsloženija struktura u poznatom univerzumu

 

Mozak – najsloženija struktura u poznatom univerzumu

Ljudski mozak je zaista neverovatna mašina. Evo nekoliko fascinantnih činjenica:

• Mozak čini samo oko 2% težine tela, ali koristi 20% ukupnog unosa kiseonika i sličan procenat energije.

• Sastoji se od oko 71% vode, pa i minimalna dehidracija može narušiti njegovu funkciju.

• Svake sekunde u mozgu se odvija preko 100.000 hemijskih reakcija.

• Otprilike 95% odluka donosi nesvesni um – svest je više poput interfejsa prema toj supermoći.

Da bismo pristupili ovom ogromnom potencijalu, prvo moramo prihvatiti da ono što mislimo da radimo najbolje što možemo, verovatno nije sve što možemo, i da je jasno definisanje namere ključno pre nego što krenemo ka ostvarivanju ciljeva.

Kako iskustvo oblikuje naše delovanje

Svako iskustvo koje imamo je konstrukt nesvesnog uma, baziran na spoljnim podražajima i načinu na koji ih filtriramo. Svakog trenutka, informacije koje primamo kroz vid, sluh, dodir, ukus i miris ulaze u naš mozak i bivaju filtrirane:

• Brisanje: ignorisanje onoga što nije relevantno.

• Iskrivljavanje: prilagođavanje informacije prema našim prethodnim iskustvima.

• Generalizacija: stvaranje obrazaca iz pojedinačnih događaja.

Vaša namera je filter kroz koji ove informacije prolaze. Ako na isti cilj krenete sa različitim namerama, dobićete dve različite rezultate.

Zbog ovog subjektivnog pogleda na stvarnost, kurs koji pratite je drugačiji od onoga koji drugi ljudi prate – i to je sasvim u redu.

Odgovornost za sopstveno učenje

Ko je odgovoran za to da naučite ono što mislite da treba da naučite? Odgovor je – vi. Morate jasno postaviti svoju nameru i omogućiti svom nesvesnom umu da primi informacije koje vode do željenih odgovora ili saznanja.

Vaš nesvesni um je izvanredan – radi 24/7 bez odmora, ali je i "lenj": bira najlakši put ka željenom rezultatu. Tajna je da mu dopustite da radi, a da ga ne ometate preteranom svesti. Vaša svest je samo interfejs prema ovom superkompjuteru.

Sledeći korak: trojni mozak

Tri “mozgova” u nama: kako funkcioniše ljudski mozak

U prethodnoj lekciji smo govorili o neverovatnom ljudskom mozgu i složenim procesima koji se odvijaju u svakom trenutku – od neurotransmitera do svesti i nesvesnog uma. Sada ćemo pogledati mozak iz jednog jednostavnog, ali moćnog ugla: tri nivoa mozga.

Koncept triune brain razvijen je 1970. godine od strane Paula McLeana. Iako zapravo imamo samo jedan mozak, evolucija je oblikovala njegovu strukturu tako da možemo govoriti o tri funkcionalna nivoa:

1. Reptilski mozak – najstariji deo mozga, koji obuhvata moždano stablo i mali mozak. Ovaj deo kontroliše osnovne funkcije tela: disanje, krvotok, telesnu temperaturu i refleks “bori se, beži ili zamrzni se”. Kada se suočimo sa opasnošću, reptilski mozak automatski aktivira telo za preživljavanje.

2. Mammalni mozak (limbički sistem) – sedište emocija i vrednosti. Ovde se čuvaju naši emocionalni doživljaji, stvari koje nas čine srećnim ili tužnim, i motivacija koja nas pokreće. Limbički sistem omogućava nam da emocionalno reagujemo i povezujemo se sa svetom oko sebe.

3. Neokorteks – najmlađi deo mozga koji nas izdvaja od ostalih životinja. Neokorteks omogućava složenu obradu informacija, rezonovanje, jezik, kreativnost i maštu. Upravo ovde se aktivira naš učenje stanje, kada učimo nove veštine i apsorbujemo informacije.

Važno je napomenuti da ovi “tri mozga” ne rade odvojeno – oni funkcionišu kao integrisan, neverovatno kompleksan sistem koji nam omogućava da postignemo izvanredne rezultate u životu.

Kada shvatite koliko moćan superkompjuter imate u svojoj glavi i naučite kako da uđete u stanje učenja, možete apsorbovati znanje i veštine lako i efikasno.