Ciljevi i podsvest

on


 

Ciljevi i podsvest

  • Svesni um = “goal setter”
    Postavlja ciljeve, planira i definiše korake. Ovo je samo početni deo procesa.

  • Podsvest = “go getter”
    Radi 24/7 da ostvari cilj, prepoznaje prilike, oblikuje mišljenje i pomaže da se ciljevi postignu prirodno.

Poruka: Ciljevi moraju biti formulisani tako da angažuju i svesni i nesvesni deo uma. Ako se oslonimo samo na svesni um, cilj može “fizlirati” ili stvoriti stres.

Razlika između snova i ciljeva

  • Snovi – neformalni, inspirativni, ali bez strukture i merenja.

  • Ciljevi – snovi u akciji; konkretni, merljivi i promišljeni.

Praktična implikacija: Svaki cilj treba imati jasno definisanu akciju, rok i merni kriterijum.

Problem sa tradicionalnim postavljanjem ciljeva

  • Ljudi imaju mnogo ciljeva, ali oni često nisu jasni ili konkretni.

  • Bez angažovanja podsvesti, ciljevi često ostaju samo ideja.

Rešenje: NLP pristup ciljevima kombinuje SMART strukturu sa metodama koje uključuju nesvesni um kako bi se cilj učinio kompulsivno privlačnim i ostvarivim.

Praktični koraci

  1. Uzmite svoj san ili želju.

  2. Pretvorite je u konkretnu, merljivu i vremenski definisanu formu (small-goal format).

  3. Angažujte svoju podsvest tako da “juri” cilj automatski.

  4. Pratite rezultate, ali ne forsirajte previše svesno – neka podsvest vodi proces.

ovo je uvod u četiri faze kompetencije i ono što NLP trener naziva “expert paradox”. Hajde da to detaljnije razložimo i dam praktične primere.

Četiri faze kompetencije

  1. Neosvešćena inkompetencija (Unconscious Incompetence)

    • Šta je: Ne znaš da ne znaš nešto.

    • Primer: Početnik koji želi da nauči svirati gitaru, ali još ne zna koliko je potrebno vežbati i koje veštine mora da savlada.

    • Karakteristika: Često postoji iluzija da “možeš odmah” jer još nisi svesan izazova.

  2. Svesna inkompetencija (Conscious Incompetence)

    • Šta je: Svestan si šta ne znaš.

    • Primer: Početnik u vožnji automobila koji zna da ne zna kako da pravilno menja brzine i upravlja.

    • Karakteristika: Frustracija i intenzivno učenje. Vežba zahteva punu pažnju i koncentraciju.

  3. Svesna kompetencija (Conscious Competence)

    • Šta je: Možeš izvesti veštinu, ali ti je potrebna svesna koncentracija.

    • Primer: Vozilo voziš ispravno, menjaš brzine i koristiš kvačilo, ali stalno razmišljaš o svakom koraku.

    • Karakteristika: Veština funkcioniše, ali nije automatska.

  4. Neosvešćena kompetencija (Unconscious Competence)

    • Šta je: Veština je automatizovana i izvodi se bez razmišljanja.

    • Primer: Voziš auto, menjaš brzine i upravljaš bez ikakve svesti o tim koracima.

    • Karakteristika: Pojavljuje se “bez napora” i često iznenadi ljude kada shvate koliko su napredovali.

Expert Paradox (Paradoks stručnjaka)

  • Fenomen: Kada neko dostigne neosvešćenu kompetenciju, često je teško da naučeno prenese drugima jer je veština postala automatska.

  • Primeri:

    • Teško je objasniti nekome kako vezati pertle kada to radiš automatski.

    • Stručnjak za kuvanje možda ne može da prenese intuitivne korake koje koristi svaki dan.

  • Lekcija: Da bi neko naučio od stručnjaka, stručnjak mora svesno razložiti svoje automatizovane korake, što nije prirodno.


Comments

Post a Comment