hyper thinking

 

Philip Weiss započinje primerima četiri poznate ličnosti: Richard Branson, Steven Spielberg, Steve Jobs i još jednog, ističući da nijedan od njih nije završio univerzitet. Iako nisu imali formalno obrazovanje, ovi ljudi su revolucionarno promenili svet:

• transformisali su komunikacionu tehnologiju,

• promenili način na koji putujemo,

• redefinisali kako doživljavamo stvari oko sebe.

Poruka je jasna: formalno obrazovanje nije jedini put ka inovaciji i uticaju na društvo.

Trenutni obrazovni sistem

Philip Weiss ukazuje na problem tradicionalnog obrazovanja: škole su gotovo iste kao pre 100 godina. Karakteristike ovog modela:

• učenici sede u učionicama i gledaju nastavnika,

• odgovaraju na pitanja prema instrukcijama,

• model je zamišljen da stvara poslušne radnike sposobne da izvršavaju zadatke, a ne kreativne mislioce.

Ovaj pristup više ne odgovara savremenom svetu, jer:

• tehnološke promene se dešavaju brže nego ikada,

• društvene strukture doživljavaju nepredviđene promene,

• klimatske promene predstavljaju najveći izazov naše generacije.

Primer inovativnog pristupa učenju

Philip Weiss deli lično iskustvo sa školom New Court, osnovanom pre 100 godina od strane psihologa sa bradom (Court), koji je radio sa decom sa teškoćama u učenju. Princip škole:

• decu treba podsticati kroz radoznalost,

• istraživanje različitih tema transformiše iskustvo učenja,

• škola je zamišljena kao laboratorija učenja – stalno mesto eksperimentisanja.

Ova ideja inspiriše Philip-a Weiss-a da razvije vlastiti koncept za učenje i razmišljanje u 21. veku – „hipermisli“ (hyper thinking).

---

Hipermisli – četiri faze

1. Hipershift (promena perspektive)

   • Svako vidi svet kroz svoj „par naočara“ – sopstvenu perspektivu.

   • Menjanjem te perspektive dolazi do shift-a paradigme.

   • Tri predrasude u obrazovanju koje je potrebno preispitati:

     1. Učenje se odvija samo u školama.

     2. Nastavnici i profesori „poseduju“ znanje.

     3. Obrazovanje se završava fakultetom.

   • Poruka: u svetu brzih promena, učenje traje ceo život, a svako preuzima odgovornost za svoje znanje.

2. Hiperlinking (umrežavanje i digitalne mreže)

   • Savremeni učenik koristi digitalne kanale i online resurse.

   • Primer: projekat „School in the Cloud“ gde volonteri iz Evrope preko Skajpa podučavaju decu u udaljenim selima u Indiji.

   • Masovni otvoreni online kursevi (MOOC) omogućavaju besplatno učenje od prestižnih univerziteta kao što su MIT, Harvard i Stanford.

   • Učenje nije vezano za mesto ili vreme – informacije su dostupne svima, bilo kada i bilo gde.

3. Hiperalert (kreativnost i stalna spremnost)

   • Kreativnost nije dar malobranih, već osnovna veština koju svi mogu razvijati.

   • Alati i metode:

     • Design thinking – metoda rešavanja problema kroz kreativne perspektive.

     • Mind mapping – vizualizacija ideja i koncepata.

     • Brainstorming i eksperimentalni pristupi.

   • Učenje iz neuspeha je ključno: „Neuspeh je najbolji način da se uči.“

   • Kreativnost je preduslov za pronalaženje novih rešenja u svetu stalnih promena.

4. Hiperaktivno (primena ideja)

   • Ideje se testiraju kroz praksu.

   • Promene u obrazovanju i društvu ne mogu se postići samo teorijom – potrebno je eksperimentisati i primenjivati znanje u realnom svetu.

   • Svako može da doprinese promeni kroz male, ali konkretne akcije.

---

Zaključak i poruka

• Gandijeva maksima: „Budi promena koju želiš da vidiš u svetu.“ – učenici i ljudi svih generacija treba da preuzmu aktivnu ulogu u učenju.

• Tri ključne veštine 21. veka:

  1. Preuzimanje odgovornosti za sopstveno učenje.

  2. Korišćenje digitalnih mreža i informacija.

  3. Razvijanje kreativnosti i primena ideja u praksi.

• Obrazovanje treba da postane laboratorija učenja, gde se stalno eksperimentiše, a učenici postaju samostalni, kreativni i aktivni učesnici u društvu.

Philip Weiss završava motivacionim podsticajem: ovo nije kraj obrazovanja, već početak stvarnog procesa učenja, koji traje ceo život i može ostaviti trag u svetu.