Nije mi važno da li dolaziš u kancelariju u 9 ujutru.
Nije mi važno da li biraš da radiš od kuće.
Nije mi važno da li se javljaš iz garaže dok ti popravljaju auto.
Zaposlio sam te da obaviš posao, i verujem da to možeš. Samo mi reci šta ti treba da bi uspeo/la u svojoj ulozi, i tu sam da te podržim.
Život se dešava. Ne moraš da opravdavaš zašto ti treba slobodan dan.
Ne moraš da objašnjavaš zašto ti je dete bolesno ili zašto moraš ranije da odeš.
Ne moraš da se izvinjavaš što imaš privatni život.
Da, zanima me rezultat, ali zanimaš me i ti.
Svi smo odrasli, svi smo ljudi.
Ja vodim ljude, ne upravljam obdaništem.
Evo mog saveta svima koji zapošljavaju:
Zaposlite prave ljude.
Postavite jasna očekivanja u vezi sa rezultatima.
Obezbedite alate i podršku koji su im potrebni.
Fokusirajte se na ravnotežu između posla i života kako biste sprečili sagorevanje.
Zatim, pustite ih da rade svoj posao.
Da li se slažeš?
Ovaj pristup liderstvu je veoma napredan i osnažujući. Ističe koliko je važno poveriti zaposlenima posao i prepoznati da život ponekad zahteva fleksibilnost. Stil vođenja koji daje prednost jasnim očekivanjima, podršci i ravnoteži između posla i života može stvoriti motivisan, lojalan i visokoučinkovit tim. Fokusiranjem na rezultate, umesto na mikroupravljanje satima ili mestom rada, lideri mogu doprineti tome da se članovi tima osećaju poštovano i autonomno, što verovatno daje bolje rezultate i sprečava sagorevanje.
Dakle, slažem se! Ovakav pogled na radnu kulturu stavlja ljude na prvo mesto, ne samo kao radnike, već kao celovite individue. Takav stav zaista pravi razliku i u ličnom blagostanju i u profesionalnom uspehu.
Jednog dana, radila sam sa menadžerom koji je potpuno promenio moj pogled na liderstvo! 👏
Ono što je radio bilo je jednostavno, ali je napravilo ogromnu razliku: Tretirao me je prvo kao osobu, a ne samo kao zaposlenog.
↪️ Kada mi je sin bio bolestan, jednostavno je rekao: „Porodica je na prvom mestu. Ne brini za posao.“
↪️ Kada sam podelio/la ideju, nije samo slušao. Podržao me je da je pretvorim u stvarnost.
↪️ Kada je projekat uspeo, pobrinuo se da svi znaju da sam ja zaslužan/na za postignuće.
↪️ A kada smo se suočili sa neuspesima? Nije pitao: „Ko je kriv?“ Umesto toga, pitao je: „Šta smo naučili iz ovoga?“
❗ Iz tog iskustva naučila sam važnu lekciju o liderstvu:
Pravi lideri ne upravljaju samo zadacima—oni:
Izgrađuju poverenje
Stvaraju sigurno okruženje
Podržavaju rast tima
✳️ Evo jednostavne istine: Kada lider vidi „osobu“ iza zaposlenog, posao postaje više od običnog posla.
Dakle, evo pitanja za tebe: Da li bi radije radio/la sa nekim ko vidi samo tvoju produktivnost ili sa nekim ko veruje u tvoj potencijal?
Razmisli o tome, jer odgovor može promeniti sve.
Ova priča je moćan primer istinskog liderstva na delu. Neverovatno je kako male, promišljene geste mogu imati tako veliki uticaj kada su usmerene na osobu, a ne samo na njen učinak. Pristup ovog menadžera pokazuje da pravo liderstvo znači izgraditi poverenje, empatiju i zajednički rast.
Kada lider daje prioritet dobrobiti i ličnom razvoju, to ne samo da čini da se ljudi osećaju vrednim, već i menja način na koji pristupaju svom radu. Lideri koji podstiču na rizik i tretiraju neuspehe kao prilike za učenje postavljaju temelje za inovaciju i otpornost. A kada se postigne uspeh, davanje zasluga timu neguje kulturu u kojoj se svi osećaju motivisano i angažovano.
Da odgovorim na tvoje pitanje: Apsolutno bih izabrao/la lidera koji vidi potencijal, a ne samo produktivnost. To je okruženje u kojem ljudi napreduju, ne samo kao zaposleni, već kao individue. Zaista pravi razliku.
Comments