REVIT
Kako početi?
Koja je strategija, koji su problemi i kako doći do rešenja?
Šta je sve drugačije?
Crtanje u 3D:
Objekat ima fizičke karakteristike, materijale, specifikaciju i cenu.
Na projektu istovremeno radi više ljudi, gde se projektovanje, izvođenje i praćenje toka investicija međusobno prepliću.
Svi sede za jednim stolom, prate promene koje se dešavaju i usklađuju projekat.
Tokom procesa, pažnja se posvećuje vizualizaciji, razvoju dizajna, određivanju cena, marketingu i investicijama.
Implementacija BIM (Building Information Modeling) sistema i uvođenje automatizovanih alata za projektovanje i upravljanje može značajno unaprediti kvalitet i efikasnost rada, naročito u složenim projektima adaptacije, rekonstrukcije i održavanja objekata. Da bi se postigli optimalni rezultati, predlaže se sledeća strategija:
1. Planiranje strategije i priprema tima
Izrada smernica i standarda: Kreirati interne smernice i standarde za BIM praksu, koji će osigurati jedinstvenost u projektovanju, planiranju i upravljanju. Važno je dokumentovati i osigurati da svi članovi razumeju kako se prati svaki od D modela.
Obuka i razvoj kadrova: Organizovati obuku za postojeći tim i zaposliti BIM stručnjake. Fokus treba biti na jačanju kapaciteta za rad u BIM okruženju, korišćenju platformi kao što su Revit, ArchiCAD i koordinaciji putem cloud alata.
Pilot projekat: Krenuti od pilot projekta kako bi tim stekao praktično iskustvo i shvatio razliku između BIM-a i tradicionalnog pristupa. Cilj je testirati sve procese u kontrolisanim uslovima i identifikovati slabe tačke.
2. Prednosti BIM-a kroz dimenzionalni pristup
3D model (fizičke karakteristike): Prikazivanje osnovnog koncepta objekta sa materijalima i specifikacijama. Omogućava dizajnersku slobodu i bolje vizualizacije koje olakšavaju usaglašavanje tima.
4D (Raspored izgradnje): Integracija rasporeda i konstrukcijskih faza kako bi se olakšala koordinacija sa izvođačima.
5D (Predmer i predračun): Automatsko proračunavanje troškova, čime se smanjuje rizik od grešaka i povećava preciznost budžeta.
6D (Održiva gradnja): Parametri energetske efikasnosti i održivosti, kao i praćenje ekoloških uticaja.
7D (Upravljanje objektom): Praćenje životnog ciklusa objekta i planiranje održavanja, bezbednosti i zdravlja.
3. Automatizacija i kolaboracija
Upotreba zajedničkog okruženja: Zajedničko okruženje za rad (CDE) i korišćenje cloud servera omogućava pristup dokumentima i modelima sa bilo koje lokacije, što je ključno za efikasnost i tačnost.
Implementacija BIM menadžera: BIM menadžer koordinira sve učesnike – arhitekte, inženjere, instalatere i statičare – osiguravajući kontinuitet i tačnost informacija.
Usklađivanje sa GIS podacima: Povezivanje BIM modela sa GIS sistemima omogućava geografski preciznu analizu i integraciju podataka iz okruženja.
4. Kontinuirano unapređivanje i standardizacija
Uvođenje discipline i postovanje standarda: Pratiti postavljene standarde, čak i kada u početku može delovati zahtevno. Na ovaj način se postiže automatizacija i kontinuirana poboljšanja.
Korigovanje smernica: U početku će biti potrebna prilagodba i korekcija. Na osnovu uočenih problema iz pilot projekta, unaprediti standarde i procedure.
Praćenje rezultata i unapređenje performansi: Pratiti vreme, kvalitet i troškove projekta u realnom vremenu kako bi se identifikovale oblasti za poboljšanje.
Pravilno sprovođenje BIM-a, sa odgovarajućom disciplinom i pažnjom prema standardima, dovodi do bržeg i preciznijeg rada, bolje koordinacije i višeg kvaliteta projektnih rezultata.
Comments