Kako kreiramo realnost, razumevanje i perspektivu?
Sve sto cujemo je misljenje, ne cinjenice, sve sto vidimo je perpesktiva, ne istina.
Zakon ocekivanja - mi dobijamo ono sto ocekujemo.Mi svet posmatramo kroz vlastita ocekivanja. Kad god razgovarmo sa nekim , ti razgovori su obojeni nasim ocekivanjima i predrasudama.
Zasto su svi u pravu? Svaka osoba kreira sopstvenu realnost, svoju sliku sveta, svoj dozivljaj sveta. Svako ima svoj sistem razmisljanja i i svakome je ponasanje drugacije. Mi vidimo svet drugacije.
Mi svet dozivljavano preko pet cula.
- vizuelni - sta vidimo, informacije koje primamo preko ociju, preko slika
- auditivni - sta cujemo , kako su izgovorene reci, kojim tonom
- kinasteticki -kako se osecamo, kakva osecanja proizvodi u telu, dodir,
- culo ukusa - kakvog je ukusa,
- culo mirisa - kako mirise
Mi opazamo 2 miliona informacija svake sekunde, no svesni ume ima ogranicenu paznju i mozemo da registrujemo 7 plus minus dve informacije, ostale informacije prolaze kroz filtere i brisu se , iskrivljuju i generalizuju.
Zato je bitan fokus - na sta obracamo paznju.
Distorzija -kako iskivljujemo informacije. To znaci u koji kontekst stavljamo informacije, kroz kakva kriva sociva posmatramo svet. Mi dajemo znacenje onome sto se dogadja, mi kroz distorziju dajemo znacenje situaciji. Mi mozemo da promenimo znacenje situacije.
Generalizacija -mi donosimo zakljucke na osnovu jedne ili dve informacije. Generalizacija je struktura ucenja. Generalizacija moze i da nas ogranicava i cini rigidnim u razmisljanju , ako je to onda je ovo, i to moze da nam napravi problem, ako mi se jednom desilo , desice se opet. Generalizacija je sklona da pravi pravila.
Svako ima svoje vidjenje stvari, svoje misljenje na osnovu svojih dotadasnjih iskustava.