Menjamo preovlađujući “tok svesti”, jer do sada se govorilo “zaštitimo prirodu”, a mi sada kažemo “da uposlimo prirodu da štiti nas”. Cedo Maksimovic za www.novimagazin.rs
Cedo Maksimovic intervju -izvor
bgd.org.uk
softwere
Cedo Makimovic -Balkan energy news
Za istraživanje i razvoj inovacija u novom načinu razmišljanja i projektovanja novih gradova i revitalizacije postojećih gradskih sadržaja.
Reč je o prvenstvenoj vezi zelenih površina, vode i grada. Odatle i ime projekta “Blue green dream”, skraćeno BGD.
“Plavo-zeleni san” zahteva kritičnu masu znanja i multidisciplinarnost. Jedna zemlja nema kritičnu masu znanja.
osnovna filozofija jeste – da mi ne ulažemo u zaštitu čovekove sredine da bismo zaštitili prirodu, nego prirodi dajemo priliku da zaštiti ljude. o novoj filozofiji osmišljavanja urbanog života?
Upravo tako. To je novi, multidisciplinarni pristup gradnje prvenstveno u urbanim sredinama, ali taj se koncept vrlo lako primenjuje na predgrađa i ruralne sredine. On objedinjuje arhitekturu, biologiju, hemiju, hidrologiju, građevinarstvo... u novu filozofiju. Pokazalo se da pojedinačne struke ne mogu da urade ono što mogu da postignu kad se objedine sva ta znanja.
A šta je cilj?
Da se dobiju bolja rešenja koja upošljavaju prirodu da nas štiti, a u isto vreme ostvaruju se značajne uštede u gradnji, a naročito eksploataciji zgrada. Fantastične uštede koje se mere stotinama milijardi evra. Ne samo upotrebom izolacije i klima uređaja, nego umrežavanjem zelenila i vode.
Kako to zamišljate da priroda štiti nas?
Suština je da se u gradovima između vode i zelene vegetacije uspostavi harmonija. Da razorni element vode, koji će biti sve veći s klimatskim promenama, što je moguće više ublažimo, a da pozitivni elemenat vode spojimo sa zelenim. Da mi je neko pre 10 godina rekao da će Njujork biti poplavljen i da će metro biti zatvoren, ne bih verovao. Njujork je imao tri pošasti u istoj godini – i topli talas i hladni talas i podizanje mora. Onda su videli da je vrag odneo šalu. Da ne spominjem kolike su im štete. Drugi fenomen je izumiranje celih naselja i gradova zbog višegodišnjeg nedostatka vode, na primer u Kaliforniji, Nevadi, Novom Meksiku.... Moje kolege sa Stenforda dobile su 100 miliona dolara da naprave strategiju vode za Kaliforniju. Nema tu mnogo mudrosti – od kiše se ne sme baciti ni kap, a ono što se potroši mora da se vrati u sistem. Jedini resurs vode su kišnica i prerađena već upotrebljena voda. Na primer, investitori za novo naselje na crnogorskom primorju “Luštica bej” već su otkupili svu kanalizacionu vodu koja će biti prečišćena i njome će zalivati golf terene i kompletnu zelenu vegetaciju.
Znači, prečišćena voda je novi resurs.
Mi imamo odgovor za dobar deo toga. Na primer, dovoljno je da u gradovima sušni period potraje nekoliko meseci i da nestanu zelene površine. Zato je potrebna voda, a ako je nema u česmi ima je u podzemlju gradova, a možemo je i skladištiti kad je ima previše.
Kad sam ja bio student profesori su nam govorili da čoveku dnevno treba do 400 litara vode. Ali, sada nema toliko vode, ta priča da vode ima u izobilju više ne postoji, Evropa je te dnevne potrebe smanjila na 150 litara. Sada se čak donose propisi da se neće dati upotrebne dozvole za zgrade ako troše više od 100-120 litara po stanaru.
Kako su voda i zelenilo umreženi u vašem projektu?
Jedno drugom pomažu. Ako zelenilu preti opasnost da izumre kad je suša, znači treba mu voda da preživi. A zelenilo treba da preživi da bi smanjilo potrošnju energije.
Kako to?
Ako imate zgradu od 3-4 sprata, nju mnogo efikasno od temperature može da štiti visoko drveće. Ali, zavisi da li se zgrada štiti sa južne ili severne strane. Sa južne strane je listopadno drveće štiti od previše letnje vrućine pa stanarima nisu potrebni klima uređaji.
Kad je vrućina, drveće isparava i hladni vazduh pada dole, dakle koristi se to evaporativno hlađenje. A sa severne strane zgrada treba posaditi četinare koji štite fasade od zimskih vetrova i trebaće manje struje za grejanje. Sva ta vegetacija treba – vodu. A voda se ne mora uzimati iz česme.
Procenjeno je da će računi za električnu energiju biti 85 odsto manji od standardnih rešenja. To se postiže kombinacijom izbora vrste i uloge zelenila, korišćenjem podzemne vode, odlaganjem viška energije skupljene leti u tlo i njenim korišćenjem zimi, inteligentnim rešenjima za interakciju zgrada sa atmosferskim uslovima.
Pre nego što su nas pozvali, oni su angažovali jednu kompaniju da uradi projekat za vodu. Ja sam im rekao da se tako ne radi i da je to pogrešno. Jedna kompanija za vodu, jedna za zelenilo, jedna za energiju... Tako se radi klasično i tako se radi u celom svetu. Ja sam i predložio da sve te kompanije okupimo za jedan sto, da svako onom drugom bude đavolji advokat, da čuju i da u startu jedni drugima kažu šta ne valja, pa se onda dogovorimo i napravimo koncept, pa mi onda uradimo interakcije, onda napravimo okvir i kažemo arhitektima “e, sad izvol’te”.
Ima li interesovanja u Srbiji?
“Blue green” tehnologiju nudim i Beogradu i tražim projektante, investitore, građevinare, proizvođače opreme...
On nudi Beogradu novu filozofiju,
novi koncept.
On je shvatio ono što i ja – da jedna struka ne spasava planetu
i da on više nije arhitekta nego integrator.
Pregovaramo i sa Beogradskim vodovodom oko sređivanja kanalizacije po “blue green” tehnologiji, koje obuhvata i izmeštanje mokroluškog kolektora, najvećeg kanalizacionog kolektora koji se izliva u Savu kod Mostarske petlje, sto metara iznad Beograda na vodi.
Predložili su mi i osnovali smo “Blue Green Global Company” sa sedištem u Londonu, sa idejom da pravimo joint ventura s proizvođačima kuća, opreme za prečišćavanje i recikliranje, energetskih uređaja, zelenih tehnologija... koji će nastaviti da proizvode opremu, ali na novi način.
Da svaki stan na fasadi ima svoju vertikalnu farmu povrća. Te panele proizvodi firma koja je spremna da ih zimi skine i skladišti ih do proleća. Gradovi moraju da proizvode 30-40 odsto hrane i to već počinje da se radi.
svaki stan na fasadi ima svoju vertikalnu farmu povrća.
Gradovi moraju da proizvode 30-40 odsto hrane i to već počinje da se radi.
Dva su reagovanja. Jedni kažu “da, zašto da ne”, a drugi kažu “da, ali... kaži mi gde to postoji”. Zainteresovane su ne samo projektantske i građevinske firme, nego i mnogi proizvođači – od solarnih panela, kuća, do postrojenja za prečišćavanje.
“Blue green” tehnologiju nudim i Beogradu i tražim projektante, investitore, građevinare, proizvođače opreme... za konzorcijum koji će graditi stambena naselja i fabrike oko Beograda. Važno mi je da napravim pokret. U Beogradu ćemo uspeti ako počnemo sa jednim zdravim projektom i ako investitori prepoznaju da im to nije davanje para za reklamu, to je ulaganje u vrlo profitabilan biznis.